O nama

IDEJA AGRO CAMPUSA

Ideja o formiranju centra AGRO CAMPUS je nastala kao potreba za razvoj i primenu inovativnih i digitalnih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji visokih standarda i njihov prenos u obrazovanju kroz obuku i usavršavanje budućih stručnjaka.

MOTIV ZA FORMIRANjE

Konkurentna poljoprivreda u evropskim i svetskim razmerama kroz primenu inovativnih i digitalnih rešenja.

VIZIJA AGRO CAMPUSA

Centar AGRO CAMPUS ima za cilj da postane mesto formiranja stručnjaka koji će zahvaljujući praktičnim znanjima iz oblasti inovativnih i digitalnih tehnologija biti u stanju da zadovolje visoke standarde i podignu produktivnost u poljoprivredi.

CILjEVI AGRO CAMPUSA

Demonstracija inovativnih rešenja i digitalnih tehnologija u lancu poljoprivrede kroz obrazovanje studenata, transfer, obuku i praktičan rad savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača; učešće na međunarodnim projektima; multidisciplinarni naučno istraživački rad.

Istorijat

Osnivanjem „Nacionalnog centra u poljoprivredi - AGRO CAMPUS“ na prostoru Naučnog instituta za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja u Temerinu, kreiran je jedinstveni centar za obrazovanje i sprovođenje naučno-istraživačkog rada u domenu savremene poljoprivrede. Po ugledu na poznate institucije u svetu, centar AGRO CAMPUS je osmišljen kao prvi koncept takve vrste u Srbiji.

1953

Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja "Temerin" je osnovan kao Centar za veštačko osemenjavanje domaćih životinja u Novom Sadu, u sastavu Veterinarsko – bakteriološkog zavoda Novi Sad 23.05.1953. godine, sa prvenstvenim zadatkom da putem veštačkog osemenjavanja suzbije bolest reproduktivnih organa (trihomonijazu), koja je zahvatila preko 70% populacije krava u Vojvodini.

1989

Od 07. juna 1989. godine rešenjem Izvršnog veća Skupštine Vojvodine Zavod za veštačko osemenjavanje se izdvaja iz sastava Veterinarskog instituta "Novi Sad" i pripaja Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu pod imenom "OOUR Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja". Te 1989. godine je i preseljen na sadašnju lokaciju u Temerinu, u objekte tada izgrađene po ugledu na institucije u zemljama zapadne Evrope. Instalirana je i najsavremenija oprema za proizvodnju i promet semena bikova, a sve u cilju postizanja što boljih rezultata u veštačkom osemenjvanju, reprodukciji krava i unapređenju genetske osnove prvenstveno mlečnih i kombinovanih rasa goveda kao i specijalizovanih tipova tovnih goveda. Po prvi put u našoj zemlji uvedena je i metoda embriotransfera u govedarstvu ("MOET" program), u cilju obezbeđenja bržeg remonta stada i širenja genoma najkvalitetnijih plotkinja.

1992

Kao deo Poljoprivrednog Fakulteta posluje do 28.10.1992. godine, kada se rešenjem Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije pripaja navedenom ministarstvu kao Javna ustanova pod nazivom Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja "Temerin" iz Temerina.

2018



Naučni institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje domaćih životinja "Temerin", odlukom Vlade republike Srbije, vraća se u okrilje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pod novim imenom "Nacionalni istraživačko-obrazovni centar inovacionih tehnologija u poljoprivredi - AGRO CAMPUS - Temerin". Centar ostvaruje stratešku saradnju sa uglednim Nemačkim repro centrom Masterrind, koji predstavlja svetskog lidera u distribuciji semena za holštajn rasu. Isto tako preduzimaju se mere u planiranju i projektovanju delatnosti u okviru novog koncepta rada koji je planiran u narednim godinama.

U proteklom 60. godišnjem periodu sve aktivnosti su bile usmerene na unapređenje reprodukcije i genetske osnove u govedarstvu kroz naučno – istraživački i stručni rad, te njihovu primenu u praksi sa rezultatima koji su priznati kako u domaćoj tako i u međunarodnoj stručnoj javnosti.
U okviru naučno – istraživačkog rada stručnjaci Instituta "Temerin" su objavili preko 500 naučno – stručnih radova koji su referisani na domaćim i međunarodnim skupovima. Odbranjeno je 11 doktorskih disertacija, 6 magistarskih i 3 specijalistička rada. Publikovane su i 4 knjige (udžbenika), 2 skripte i 2 brošure.