U mlečnom govedarstvu ishrana predstavlja jednu od najznačajnijih zootehničkih mera. Nivo proizvodnje mleka je u visokoj korelaciji sa kvalitetom ishrane krava. Tokom različitih proizvodnih perioda, krave zahtevaju različite nivoe hranljivih materija. U skladu sa tim potrebama se sastavljaju obroci koji u sebi sadrže sve neophodne nutrijente. Veoma je važno da su krave tokom svih faza proizvodnje u odgovarajućoj kondiciji. U suprotnom dolazi do različitih problema po pitanju zdravlja, proizvodnje kao i reprodukcije. Zbog toga, ishranu krava možemo podeliti u nekoliko faza.

Ishrana krava u ranoj laktaciji

Sa aspekta ishrane, najkritičniji i najzahtevniji period kod krava predstavlja vreme posle telenja, odnosno prvih nekoliko nedelja post partum. U ovom periodu krava ima velike potrebe u hranljivim materijama, naročito u energiji i velikim količinama hrane. Te potrebe su znatno veće od onih koje ona može uneti dnevnim obrokom. Zbog toga, krava koristi svoje telesne rezerve kako bi obezbedila dovoljno energije za proizvodnju mleka. Ona gubi značajan deo telesnih rezervi kako bi nadomestila nivo energije koji joj je neophodan za sintezu velike količine mleka.

Mesec dana posle telenja, krava treba dnevno da konzumira 1,5 do 2 puta više hrane nego što je jela nekoliko dana posle telenja. Obroci krava u ranoj laktaciji bi trebalo da sadrže dovoljno energetskih, proteinskih i hraniva sa dovoljnim količinama vlakana, kao i vitamina i mineralnih materija. Poželjno je da su hraniva kvalitetna i ukusna jer će samim tim povećati i konzumaciju. Poslednjih godina, u koncentrovanim smešama se sve češće primenjuju prirodni i veštački zaslađivači (arome) koji podstiču veću konzumaciju hrane.

Pravilna i kvalitetna ishrana u ovom periodu ne može sprečiti gubitak telesne mase, ali ga svakako može smanjiti i ublažiti. Isto tako, može što ranije pripremiti kravu za naredno fertilno osemenjavanje kao i za maksimalno skraćivanje servis perioda. Zbog toga, kvalitetna kukuruzna silaža kao energetsko hranivo i dobar izvor vlakana, predstavlja idealno hranivo koje mora biti osnovni deo i nosilac obroka. U kombinaciji sa drugim kabastim i koncentrovanim hranivima, kukuruzna silaža osigurava kravi kvalitetan obrok i smanjuje intenzitet gubitka telesne mase u ranoj fazi laktacije.

Kasna faza laktacije i zasušenje – priprema hraniva

Ishrana krava u ovoj fazi laktacije se dosta razlikuje u odnosu na nivo ishrane posle telenja i rane faze laktacije. Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava”.

Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi (masti) dovodi do povećane akumulacije masti u jetri. To dovodi do gubitka apetita i smanjene konzumacije, samim tim i manjeg unosa energije i naglog gubitka telesne mase. Posledica ovoga je produžetak intervala od telenja do uspostavljanja normalne ovarijalne aktivnosti (odlaganje ovulacije i estrusa), što znači prolongiranje servis perioda.

Veoma je važno da se krave u kasnoj fazi gravidnosti i perioda zasušenja hrane pravilno kako ne bi došlo do pojave suviše mršavih ili suviše debelih krava. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog dela obroka na minimum. Osim u fazi pred telenje kada krave moraju biti u dobroj kondiciji i kako bi spremno dočekale nutritivno najzahtevniji period.

Preporučljivo je da period zasušenja kod visokomlečnih krava traje minimalno 50 dana. Tokom ovog perioda se koriguje kondicija krave i obezbeđuju se uslovi za oporavak sekretornih ćelija vimena. Skraćenje perioda zasušenja može značajno smanjiti sintezu mleka u sledećoj laktaciji, upravo zbog manjeg broja sekretornih ćelija u alveolama vimena koje su odgovorne za sintezu mleka.

Priprema obroka za krave pred telenje

U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 (idealno) dan pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane.

Cilj svakog proizvođača jeste imati kravu koja će u što kraćem periodu posle telenja koncipirati, i samim tim ući u novu laktaciju i oteliti zdravo i vitalno tele. Da bi do toga došlo, neophodno je da farmer obezbedi sve uslove kako bi grla maksimalno iskoristila svoje genetske potencijale i imale zdrav i efikasan reproduktivni status.

Dipl. inženjer poljoprivrede, Igor Obranović