Rastući interes proizvođača za uvozom specijalizovanih tovnih rasa goveda, čemu smo svedočili prethodnih godina, zahteva niz jasno definisanih tehnoloških rešenja neophodnih za održivost ovog vida proizvodnje u našoj zemlji.

Naime, specifičnost načina držanja tovnih rasa u našoj zemlji je da priplodni materijal većinom boravi u štalskim objektima uz zanemarljivo ili nikakvo korišćenje pašnjaka u ishrani. Ovim se gubi osnovna komparativna prednost ovog vida proizvodnje, a mnogo se povećavaju troškovi i time dovodi u pitanje isplativost proizvodnje. Upravo iz tog razloga se od nas traži dodatni napor za iznalaženje puteva koji će štalski način držanja tovnih grla učiniti rentabilnijim.

U uslovima kada je priplodni materijal nabavljen iz evropskih zemalja izuzetno skup, a zasnivanje matičnog zapata nosi sa sobom ogromnu investiciju, održavanje i unapređenje genetskog potencijala predstavlja imperativ i ideju vodilju za progres ove grane proizvodnje. Iz tog razloga smatramo da embriotransfer, kao oruđe kojim se najbrže postiže genetski progres, ima svoje mesto u ovom vidu proizvodnje.

Krajnja namena potomstva dobijenog embriotransferom je višestruka. Svakako dobijamo jedinke za dalju reprodukciju, a od grla koja testiranjem postignu superiorne rezultate očekuje se da budu donori novih embriona.

Prva telad od najkvalitetnijih embriona tovnih rasa su dobijena.

Put ka ostvarenju zadatog cilja započet je idejom o saradnji predstavnika privrede, struke i nauke.

Đurđević Energo je kompanija koja je imala strpljenja, želje i sluha da učestvuje u projektu. Stavili su na raspolaganje desetine junica. Uporedo sa tim obezbeđeni su ljudski i materijalni resursi neophodni za ishranu i negu životinja u ogledu tokom pripreme i implantacije embriona, a i kasnije tokom trajanja graviditeta junica.

Odabrana su grla koja po uzrastu, eksterijeru i analizi zdravstvenog stanja zadovoljavaju potrebne parametre. Tako je formiran zapat jedinki koje su korišćene za implantaciju embriona. Odabir grla, analiza zdravstvenog stanja i formiranje grupa rađeno je od strane Naučnog Instituta za veterinarstvo Novi Sad. Entuzijasti spremni da ponesu teret prvog pokušaja i da se suoče sa problemima koje donosi svaka inovacija nađeni su u ovoj instituciji.

Želja za uvođenjem ove tehnike u praksu i dobijanje visokokvalitetnih jedinki bila je ideja vodilja za predstavnike Naučnog Instituta za veterinarstvo Novi Sad i kompanije Agro campus Temerin. Prva telenja pokazuju da je ona i ostvarena.

Zahvalnost za uspeh projekta dugujemo kompaniji Đurđević Energo i dr Aleksandru Milovanoviću sa NIV Novi Sad.

Direktor Agro Campus-a

Ivica Jožef, doktor veterinarske medicine